Пословна сарадња Београда, Ленарта и Марибора

Кратак опис рада по дневном реду:

Дана 08.септембра 2017. године, у пословној згради ПКС-ПК Београда, Кнеза Милоша 12, у сали VI, са почетком у 12:00 часова, одржан је Округли сто на тему: „Пословна сарадња Београда, Ленарта и Марибора „

Састанак је отворио координатор Центра за развој предузетништва Дејан Зрилић, који је поздравио све присутне у име Привредне коморе Србије-ПК Београда.

Затим се обратила и Бранислава Симанић, директор Сектора предузетништва Привредне коморе Србије. Она је истакла да би сајамске манифестације и пословни сусрети требало да буду само део активности од заједничког интереса за привреднике и предузетнике Марибора, Ленарта и Београда. “Континуирано информисање у оба смера о привредном амбијенту, о могућностима улагања, учешћа у пројектима, законским процедурама и бројним економским питањима  је нешто што мора постати свакодневна пракса, која ће привредницима скратити пут до склапања пословних аранжмана. Улога комора је од посебног значаја, јер оне, на једном месту, пружају обједињене информације које су од кључног значаја за пословање”.

Скупу се обратио Станислав Берњак, председник Обртничке коморе Ленарт, предводник делегације, који је, након обиласка неколико дестинација у Србији, препознао потенцијал вредан улагања.

С обзиром да је скупу присуствовао највећи број предузетника и привредника  грађевинске струке, један од излагача био је и директор ГШ Бранко Жежељ, Александар Ракичевић, који је представио грађевинско-техничку школу, истичући да је реч о стручном образовању и оспособљавању ученика за грађевинску делатност. У питању су грађевински техничари, који се након завршене школе се запошљавају и учествују у различитим пројектима.

На овом пословном скупу је постојало велико интересовање за пројекат „Београд на води“, с тим у вези реч је имао  Бојан Булатовић, који је изложио кратку презентацију пројекта. Он је исказао велику захвалност што присуствује догађају  на коме учествују привредници из Словеније и што ће моћи да им представи пројекат „Београд на води“. То је пројекат који има два власника: Република Србија 32% и Eagle Hils са 68% власништва са седиштем у Абу Дабију. У питању је фирма која има велико искуство на међународном плану по питању градње сличних пројеката. Ово је једини пројекат компаније Eagle Hils који се развија на реци. „Београд на води“ се протеже на 100 хектара у непосредној близини реке Саве. Пројекат има и Променаду која је дугачка 1.8 км и креће од Бранковог моста и завршава се иза моста Газела. Током саме градње велика пажња је посвећена екологији, где се планирају пешачке стазе, стазе за бициклисте, паркови за малишане и кафићи, а само 25% је предвиђено за паркирање аутом. На самој променади нарочито током летњих месеци одигравају се разне манифестације, као што су Биоскоп на отвореном, Карневал бродова чији је домаћин ове године био „Београд на води“. Пројекат обухвата и два хотела А категорије, велики шопинг мол, који ће се простирати уз сам аутопут. Круна овог пројекта је део који се тиче самих станара. Једна од зграда ће имати 20 спратова и налази се у близини центра града, близу Калемегдана, а са друге стране je Адa Циганлије. Зграда ће имати велики број садржаја, базен, теретану, јога центар и многе друге активности. У непосредној близини се налази друга зграда, која је намењена за становање млађих брачних парова. Зграда ће имати 23 спрата, све садржаје за децу, укључујући и вртић.

Предвиђено је да пројекат у све четири фазе буде готов за 12 година, а да прва фаза буде готова за 4 године.

Након излагања и кратке презентације пројекта „Београд на води“ , учесници су имали прилику да поставе неколико конкретних питања на ову тему, а координатор Центра за развој предузетништва, Дејан Зрилић,  се захвалио пројектном тиму, који су узели учешће на овом скупу.

Други део дискусије се односио на представљање Општих удружења предузетника, која функционишу у оквиру Привредне коморе Србије, а са територије града Београда.

Први од предузетника се обратио Миломир Поповић, секретар Општег удружења Предузетнички центар Обреновац. Он је поздравио све присутне госте и представио Општину Обреновац, која се налази 25 км од Београда, са добром инфра структуром, која пружа могућност за развој самог предузетништва. Оно што Обреновац истиче већ пар година уназад јесте развој коридора аутопута, који пролази кроз Обреновац и дели га на два дела. Обреновац се налази на реци Сава, која је пловна свим делом Обреновца.. Опште удружење Предузетнички центар Обреновац обухвата предузетнике, мала и седња предузећа, којих има 1430. Основни циљ јесте да сви регистровани предузетници и привредни субјекти на територије општине Обреновац имају могућност давања и пружања свих врста правне помоћи. Са Привредном комором Србије-ПКБеоградом, Општина је умрежена, што говори о томе да на свако постављено питање, одговор се може добити у року од 3 дана. Обреновац је општина која је добро дошла за било коју врсту улагања. Локална самоуправа за  градску општину Обреновац је ове године издвојила значајна средства за уређење бањског лечилишта, и тиме допринела туристичкој понуди Обреновац.

Реч је имао и Миливоје Коцић, председник Општег удружења предузетника Раковице, који је истекао да је чврстог уверења да ће предузетници београдске општине Раковица данас постићи и конкретан пословни договор.
Скупу је присуствовало десет фирми из општине Раковица, из области туризма, грађевинарства, текстилне индустрије и саобраћаја.

Након излагања Коцића, представљање је наставио Драган Ћирић, председник Општег удружења предузетника Нови Београд. Он је истекао да је у питању удружење које је скоро основано и има за циљ удруживање и повезивање привредника, како на територији општине Нови Београд тако и њихово ширење на целу Србију и Балкан. Данас је то повезивање и удруживање српских и словеначких привредника, како би заједно наступали на неком трећем тржишту.

Предузетништво у општини Барајево представио је и председник Општег удружења предузетника Барајево Момчило Тришић, који је истекао да очекује сарадњу са словенцима у циљу развоја и унапређења привреде и предузетништва у општини Барајево.

Секретар Општег удружења предузетника Гроцке је  Саво Ћеранић, је истекао да Удружење послује више од годину дана на територији општине Гроцка која се протеже на 300 квадратних км и има 100 000 становника. На неколико локација постоје развијене индустријске зоне. Општина је претежно пољопривредна, доминира грана воћарства. Када су у питању предузетници има их у свим областима, пре свега општина је била развијена металски. С тим у вези Ћеранић је позвао све привреднике на сарадњу.

Реч су имали и други индивидуални предузетници. Представила се Данијела Бискупић, из фирме Беохрам. У питању је породична фирма, која се бави производњом PVC столарије, која је на веома високом нивоу, са дугим низом година на тржишту. Она је истекла велику част што присуствује скупу где се повезују словеначки и српски привредници.

Након излагања српских привредника реч је добио и председник Обртничке коморе Ленарт, Станислав Берњак, који је предводио делегацију и који је изразио захвалност присуствовања на оваквом скупу, чији је основни циљ да се сарадња српских и словеначких привредника дигне на што већи ниво.

Округлом столу су присуствовали и привредници из Ленарта, Марибора и Руше, који су представили своје фирме из различитих делатности.

Ауто-центар Нинић са Звездаре, који је истекао да из техничке школе ГСП са Звездаре, ученици долазе код њега на усавршавање и образовање, као и да из његове фирме годишње изађе минимум 10 ученика са употребљивим знањем за било који процес рада.

Овим је закључен састанак, као први део, а као други део организован је обилазак пројекта „Београд на води“,  и шетња по Променади.

Округли сто је завршен у 13 и 30 h.

Закључак:

  • Јачање економске сарадње  у смислу удруживања са привредницима из Словеније кроз различите привредне програме.
  • Даљи рад на унапређењу приступа новим тржиштима кроз заједнички наступ на сајамским манифестацијама.
  • Дате су препоруке да у наредном периоду треба радити на унапређењу квалитета радне снаге кроз развој концепта дуалног образовања који подразумева сарадњу са образовним институцијама двеју држава.